Neće se dimit na mom roštilju ove godine, bar ne sa moje strane. Taman kada je završen i dva puta korišten, ja wanna be chef dobio sam priliku života i mogućnost da to wanna be, pretvorim u be.... napokon.
Poziv je uslijedio, nisam pitao šta, koliko, kada i do kad, spremio sam stvari i u par dana bio u kuhinji. Prvoj pravoj kuhinji u životu, (praksa se ne računa), sa svim loncima, tavama, tanjurima i jebeno oštrim noževima. Na prvi pogled sex, samo takav. Adrenalin. Euforija.
I prvi dan, bam u bulju...nema mi ko pomoći, da mi kaže što, kako. Sami gazda i ja, big boss/chef i ja/šegrt, mali za sve... i da stvar bude bolja on talijan, a priča na engleskom. Reko još veći sex, al onaj bolan!
No dobro, razumijem ga, stvarno se trudi i kažu dobar je, hoće pokazat...ima velike planove sa mnom. Fakat mi pala sjekira u med, učim od čovjeka koji je majstor u izradi tjestenine, umaka, koji je sam šlag na torti talijanske kuhinje. Nestvarno. Sanjam, ili...?
No uz njega je čovjek zadužen za mene, šef kuhinje koji je upio znanje od digića i ima zadatak prenjet ga na mene. Nemoj me.... dvojica kuhara uče mene jednog, sad se već stvarno šamaram, prvi posao pa odmah ovako dobro. Osmijeh.
Nema komentara:
Objavi komentar